"OVO JE NAJTEŽA ZIMA" Jeziv život ljudi pod minusom: Dolaze u šatore da se UGREJU, a tek PAKAO roditelja i dece...

Umesto u toplim domovima, ukrajinske majke sa svojom decom provode noći u šatorima u Kijevu, i tako već nedeljama.

Zbog ruskih raketnih i napada dronovima, 80 odsto stanovništva u drugom po veličini gradu u Ukrajini - Harkovu od utorka je bez struje, dok građani prestonice još od Nove godine nemaju ni struju ni grejanje.

Rusija je intenzivirala napade na energetski sektor tokom najhladnijeg godišnjeg doba, kada dnevne temperature jedva uspevaju da "dobace" do 5 stepeni Celzijusa ispod nule, dok noćne padaju na minus 10, a u nekim delovima Ukrajine ume da bude i do minus 20.

Upravo zbog neljudskih uslova - bez struje i grejanja na debelom minusu - 600.000 ljudi je napustilo Kijev od početka januara, potvrdio je ranije gradonačelnik Vitalij Kličko za "Tajms".

Među najteže pogođenim delovima Kijeva su stambene četvrti na levoj obali Dnjepra, što je potvrdio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Izgrađene na centralizovan način tokom 1980-ih i 1990-ih godina, stambene zgrade ovde zavise od velikih kombinovanih toplana i kogeneracionih postrojenja - što je centralno grejanje činilo jeftinim i jednostavnim za postavljanje. Troješčina - četvrt sa oko 300.000 stanovnika - jedna je od njih.

Centralno grejanje je nestalo nakon uništenja CHP-6, jedne od najvećih kombinovanih toplana u glavnom gradu, u ruskom raketnom napadu. Komunalne službe kažu da možda neće biti obnovljeno tokom ove zime. Ukupno je u ponedeljak, prema podacima gradskih i centralnih vlasti, više od 1.600 višespratnica u samom Kijevu je bez struje. Reč je o zgradama u kojima može da živi i do 800.000 ljudi.

U nekima od njih temperatura pada do minus 12 stepeni Celzijusa, što život čini nemogućim. Većina zgrada su montažne stambene zgrade od betonskih panela koje se veoma brzo hlade. Da bi pomogla ljudima, Državna služba za vanredne situacije Ukrajine izgradila je veliki kamp u kojem su smešteni šatori gde se ljudi mogu da se ugreju, piše "Kijev post". Njihova novinarska ekipa je posetila jedan od njih.

Neki se druže, a neki čak i rade u šatorima

U kijevskom naselju Troješčina, koje je u jednom periodu istovremeno bilo bez grejanja, struje i vode, nalazi se većina ovih šatora.

Kamp se sastoji od šest velikih šatora koji imaju sopstveni sistem snabdevanja električnom energijom i grejanjem. Unutra je temperatura oko 20 stepeni. Policajci i studenti Nacionalne akademije unutrašnjih poslova zaduženi su za bezbednost.

Međutim, ljudi ne dolaze u šatore samo da se ugreju. Oni se baš tu sastaju sa komšijama, razgovaraju, pune mobilne telefone i druge uređaje, a nekima je taj šator postala kancelarija iz koje rade, piše ukrajinski medij.

Dečji kutak i poljska kuhinja

Posetioci mogu da popiju čaj i pojedu nešto. Postoji i dečji kutak, gde se najmlađi okupljaju i igraju društvene igre uz slatkiše. Za one koji žele topli obrok, tu je i poljska kuhinja.

Noćenje u šatorima je dozvoljeno samo ženama sa decom. Za ostale, kamp funkcioniše kao mesto u koje dođu da bi se ugrejali. Stotine ljudi ga posećuju svakog dana.

Glavno pitanje je sada, piše "Kijev post", koliko brzo će biti moguće obnoviti grejanje. Napadi na kombinovane toplane u gradovima ne utiču na odbrambenu industriju niti na situaciju na frontu, i zato namere Rusije ne izazivaju sumnju kod većine Kijevljana. Njihov glavni zadatak je da izdrže dok ne dođu topliji dani.

Rute: Najteža zima u poslednjoj deceniji

Mark Rute, generalni sekretar NATO-a, upozorio je da Ukrajina suočava sa "najtežom zimom" u poslednjih više od decenije. On je juče pozvao zakonodavce u Evropskom parlamentu da pokažu fleksibilnost u korišćenju fondova EU i pozdravio potez Francuske da zapleni sumnjivi tanker iz "flote iz senke", što je udarac ruskom modelu finansiranja rata.

Rute je takođe istakao kontinuiranu podršku NATO-a Ukrajini, uključujući skupu američku vojnu opremu, i napomenuo da Ukrajina želi da se pridruži NATO-u, ali da su neke članice protiv, pa je "politički, za sada, to praktično nemoguće", piše britanski list "Gardijan".

Rute je rekao da cilj tekućih mirovnih pregovora pod vođstvom SAD treba da bude mirovni sporazum ili dugoročni prekid vatre "što je pre moguće", naglašavajući da je bezbednost Ukrajine "i naša bezbednost".

RAT U UKRAJINI OSTAVIO PUSTOŠ, BRIŠE GENERACIJE

Rat u Ukrajini već odavno nije samo sukob linija fronta, artiljerijskih položaja i političkih ultimatuma. Iza dnevnih vojnih izveštaja i diplomatskih saopštenja odvija se tiša, ali daleko razornija drama – sistematsko iscrpljivanje ljudskog potencijala, čije će se posledice meriti decenijama.

Novi podaci pokazuju da je cena ovog rata mnogo veća nego što su to sugerisale dosadašnje procene i da razmere stradanja zadiru duboko u samu demografsku osnovu ukrajinskog društva.

Opsežno istraživanje američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) donosi prvu objedinjenu, kumulativnu procenu ukupnih vojnih gubitaka od početka ruske invazije u februaru 2022. godine.

Te brojke, koje su poslednjih dana preneli vodeći zapadni mediji, ukazuju na humanitarnu tragediju čiji obim prevazilazi dosadašnje parcijalne i često kontradiktorne izveštaje.

Ključni doprinos analize CSIS-a ogleda se u preciznom tumačenju pojma „vojne žrtve“. U vojnoj terminologiji taj izraz ne označava samo poginule, već i ranjene, nestale, kao i one koji su zbog fizičkih ili psihičkih posledica trajno izbačeni iz borbenog sistema.

Drugim rečima, reč je o gubitku borbene i radne sposobnosti, a ne isključivo o smrtnim ishodima.

Upravo takav pristup omogućava realniji uvid u stvarne razmere rata. Ove procene ne mere simbolički ili propagandni učinak sukoba, već njegovu stvarnu cenu u ljudima koji su zauvek izgubljeni za društvo, ekonomiju i demografsku obnovu.

Prema podacima CSIS-a, od februara 2022. do kraja 2025. godine u ratu u Ukrajini zabeleženo je između 1,8 i gotovo 2 miliona vojnih žrtava. Od toga se na Rusiju odnosi približno 1,1 do 1,2 miliona, uz procenu od 300 do 350 hiljada poginulih vojnika.

Ukrajina je, sa druge strane, pretrpela između 500 i 600 hiljada vojnih žrtava, od čega se procenjuje da je 100 do 140 hiljada vojnika poginulo.

Iako Rusija u apsolutnim brojevima ima veće gubitke, relativni demografski udar daleko je teži za Ukrajinu. Uoči rata Ukrajina je imala oko 41 milion stanovnika, realno i manje zbog dugogodišnjeg demografskog pada i emigracije.

Rusija je u rat ušla sa oko 146 miliona stanovnika. Kada se vojni gubici stave u odnos sa ukupnom populacijom, Ukrajina je izgubila približno 1,2 do 1,5 odsto stanovništva samo kroz vojne gubitke, dok se ruski gubici procenjuju na 0,7 do 0,8 odsto.

Relativni demografski udar na Ukrajinu gotovo je dvostruko veći.

Još alarmantnija postaje slika kada se sagleda struktura tih gubitaka. Vojne žrtve ne pogađaju ravnomerno sve slojeve društva. One najteže pogađaju muškarce u radno i reproduktivno najaktivnijoj dobi – fizički i zdravstveno najspremniji deo populacije.

Ukrajina tako ne gubi apstraktne statističke kategorije, već samu srž buduće radne snage, roditelje budućih generacija i nosioce posleratne obnove. To je gubitak koji se ne može nadoknaditi spoljnim finansijskim paketima, infrastrukturnim projektima ili kratkoročnim ekonomskim merama.

Analitičari CSIS-a upozoravaju da ovakvi gubici proizvode dugoročne strukturne posledice: ubrzano starenje stanovništva, pad nataliteta, hronični nedostatak radne snage i produženu ekonomsku nestabilnost.

Demografske makaze koje se ne zatvaraju

Vojni gubici dodatno su produbljeni masovnim izbeglištvom. Više od šest miliona Ukrajinaca nalazi se van zemlje, dok su milioni interno raseljeni. Iskustva iz prethodnih ratova pokazuju da se značajan deo izbeglica, naročito žena i dece, nikada ne vraća u zemlju porekla.

Kombinacija ogromnih vojnih gubitaka i trajnog odliva civilnog stanovništva stvara demografske makaze koje će Ukrajinu opterećivati decenijama, bez obzira na to kako i kada se rat završi.

Važno je naglasiti da se svi navedeni podaci odnose isključivo na vojne žrtve. Paralelno s tim, civilna populacija prolazi kroz posebnu humanitarnu katastrofu čiji puni razmeri još nisu poznati.

Desetine hiljada potvrđenih civilnih smrti, razrušeni gradovi, sistematsko uništavanje energetske infrastrukture, dugotrajni nestanci struje, grejanja i vode, kao i masovna psihološka trauma, svedoče o patnji koja se ne može svesti na brojke.

U zimskim noćima ukrajinskih gradova, bez grejanja i električne energije, dok se ljudi okupljaju oko improvizovanih izvora toplote, postaje jasno da ovaj rat odavno nije samo borba za teritoriju. To je rat protiv same društvene i demografske supstance – rat čije će posledice Ukrajina osećati još dugo nakon što oružje utihne.

ZELENSKI SPREMAN ZA SASTANAK SA PUTINOM

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je spreman za sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u okviru mirovnih pregovora, ali je odbacio mogućnost da se takav susret održi u Moskvi ili Belorusiji, poručivši Putinu da dođe u Kijev "ako sme".

"Apsolutno je nemoguće da se sastanem sa Putinom u Moskvi. To bi bilo isto kao i sastanak sa Putinom u Kijevu. Mogu isto tako da ga pozovem u Kijev - neka dođe. Javno ga pozivam, ako sme, naravno", rekao je Zelenski, preneo je Unian.

Govoreći o teritorijalnim pitanjima, Zelenski je rekao da je Ukrajina spremna na kompromis u okviru mirovnih pregovora, ali da i Rusija mora da učini isto.

On je naveo da kompromis nije postignut po pitanju teritorije, posebno kada je reč o Donjeckoj oblasti.

Prema njegovim rečima, zahtevi koji se nameću Ukrajini ne mogu da se smatraju kompromisom, jer podrazumevaju promenu teritorijalnog integriteta zemlje.

Kao "najmanje problematično rešenje", Zelenski je naveo mogućnost da ukrajinske i ruske snage ostanu na trenutnim pozicijama.

Zelenski je rekao i da nisu vođeni dalji razgovori o američkom predlogu da se region Donbasa proglasi slobodnom ekonomskom zonom, jer ruska delegacija nije imala mandat da odlučuje o tim pitanjima.

Osvrćući se na razmenu ratnih zarobljenika, Zelenski je ocenio da je Rusija zaustavila taj proces, navodeći da Moskva, prema njegovim rečima, ne vidi razmenu kao korist za sebe.

On je dodao da bi Rusija trebalo da razmišlja i o svojim vojnicima.

Peskov: Putin nije pozvao Zelenskog nigde, niti mu je ponudio sastanke

Ruski predsednikVladimir Putin nije proaktivno pozvao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog nigde, niti mu je ponudio sastanke, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Putin nije proaktivno pozvao Zelenskog nigde i nije ponudio Zelenskom nikakve sastanke. Videli smo i čuli i ove izjave. Mnogo je izjava poslednjih dana, zapravo, poslednjih sati", rekao je Peskov novinarima, odgovarajući na pitanje kakva je reakcija Kremlja na poziv koji je Zelenski u video-izjavi uputio Putinu da se neposredno sastanu na mirovnim pregovorima u Kijevu, prenosi agencija RIA Novosti.

Zelenski je ranije danas u video-izjavi objavio spremnost da se sastane sa Putinom u Kijevu, na šta je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov kazao da je Putin više puta ranije izjavio kako bi Zelenski mogao da dođe u Moskvu, ako je otvoren za dijalog.

PUTIN NAPRAVIO PREOKRET OD 180 STEPENI

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je Rusija prihvatila da se uzdrži od napada na Ukrajinu do 1. februara u skladu sa molbom američkog predsednika Donalda Trampa.

"Moskva je pristala na zahtev predsednika SAD Donalda Trampa da se uzdrži od udara na Ukrajinu do 1. februara kako bi se stvorili povoljni uslovi za pregovore. Govorimo o stvaranju povoljnih uslova za pregovore... Da, naravno, postojao je lični apel predsednika Trampa", saopštio je Peskov, prenela je agencija RIA Novosti.

Tramp je juče izjavio da je lično zamolio Putina da ne napada Kijev i niz drugih gradova u Ukrajini zbog ekstremne hladnoće u narednih nedelju dana.

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država Stiv Vitkof rekao je da je u najnovijim pregovorima postignut značajan napredak u nastojanjima da se okonča rat u Ukrajini.

Govoreći o mogućem mirovnom sporazumu između Ukrajine i Rusije, Vitkof je na sastanku Kabineta otvorenom za javnost rekao da se "mnogo dobrih stvari" događa između dve strane koje razgovaraju o teritorijalnom sporazumu i da će se pregovori nastaviti iduće nedelje, prenosi CBS.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zahvalio je sinoć Trampu na mogućnosti obezbeđivanja bezbednosti Kijeva i drugih ukrajinskih gradova tokom ekstremnog zimskog perioda.

POGLEDAJTE I - ZAHAROVA ŽESTOKO UDARILA PO UKRAJINCIMA

"Kijevski režim trebalo bi da sprovede u delo zabranu svega ruskog, uključujući zabranu periodnog sistema elemenata nakon skandala oko izvođenja 'Labudovog jezera' ukrajinskih igrača. Verujem da bi trebalo da istraže ovu sramotu do kraja. A kada će periodni sistem elemenata biti zabranjen u Ukrajini?", izjavila je Zaharova.

Kako je naglasila, skandal oko baleta Čajkovskog je moguć samo u "šali i u Ukrajini".

"Ovo može dovesti do toga da se potpuno isključimo", navela je Zaharova, prenosi agencija RIA Novosti.

Ranije je ukrajinski časopis "Strana.ua" objavio da su dvoje ključnih solista baleta Nacionalne opere Ukrajine, Natalija Macak i Sergej Krivokon, na ivici otkaza zbog evropske turneje sa baletom "Labudovo jezero".

Nakon puča 2014. godine, ukrajinske vlasti su počele da se bore protiv sovjetske istorije i svega što je povezano sa Rusijom, uključujući i ruski jezik.

Godine 2019, Vrhovna rada je usvojila zakon "O obezbeđivanju funkcionisanja ukrajinskog jezika kao državnog jezika" koji zahteva od građana da koriste ukrajinski jezik u svim sferama života.

U decembru 2023. godine, ukrajinski parlament je usvojio zakon o nacionalnim manjinama, koji ima za cilj da se udovolji zahtevima Evropske komisije, a kojim su pooštrena ograničenja u upotrebi ruskog jezika, dok su uvedeni značajni ustupci za jezike drugih nacionalnih manjina.

Kancelarija Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) izvestila je u martu 2024. godine da se ruska manjina u Ukrajini suočava sa diskriminatorskim tretmanom u poređenju sa manjinama koje govore jezike zemalja Evropske unije, podseća ruska agencija.

Bonus video:

(Espreso/blic/NIN/Agencije)